Žutilo naše estradno i hleb naš nasušni

Published on by R. Martinovic

Uvek se trudim da ne budem vulgaran.

I uglavnom vodim računa da nikada ne predjem granicu dobrog ukusa.

Ali mi ponekad dođe da psujem. Baš onako, kočijaški.

A evo i zašto.

U mom selu kažu – Zagoreo k’o ciganski tiganj.

I mislim da nema bolje komparacije sa redakcijama nekih tabloida od ovoga. Pri čemu se koeficijent čađavosti povećava u ranim prepodnevnim časovima.

Elem, ako te uz prvu jutarnju kafu sačekaju naslovi ispod kojih su eksplicitne fotografije, a izmedju njih umetnut još lascivniji i eksplicitniji tekst, I ako se određeni portali I štampana izdanja prosto utrkuju ko će biti brži, eksplicitniji I vulgarniji , mislim da pristojnom čoveku ne ostaje ništa drugo nego da psuje. K’o kočijaš, naravno.

A kada počneš da obrađuješ ovakvu temu, naravno da se nameće pitanje ponude i tražnje.

Konzumenti postoje, na žalost. Jer, večito je na ovim prostorima postojala imaginarna potreba da se zaviri preko komšijske tarabe, kroz prozor,ključaonicu, a bogami, i u tuđe gaćice ili brushalter.

Kada smo stranu tražnje apsolvirali, da pređemo i na stranu ponude.

Kao prvo, da pođemo od onih koje prave tzv selfije sa ciljem da isti budu obavljeni.

  1. Ribo, ako te nije sramota golih sisa i dupeta, bar sredi rusvaj oko sebe, da milionski auditorijum ne gleda brlog u kome živiš.
  2. Ako je cilj selfija da na'vataš bogatog đuvegiju, onda ti je sve oprošteno. A njemu unapred izjavljujem saučešće.

Kako se, beše, zove ona riba što ima brkove i lovi se na bućku?

Prvo slovo S?

E baš ta.

A onda dolazimo do onih bez kojih svega ovoga ne bi bilo.

Onih kojima su vrhunac novinarstva tekstovi sa naslovima „ Pogodite čije su ovo sise/dupe..“ ili „Taj I taj je uradio to I to, a onda se deslio nešto neočekivano…” I tako iz dana u dan.

Pa dobro, promenite malo tutorial i template, majku mu…I uključite mozak, ako ga imate...

Sećate li se one scene iz Anđela I u kojoj Cvija pita Koju “ Šta sam noćas propustio ? “

Dakle, šta smo danas imali?

  1. Stanijine bradavice i pozadinu
  2. Sorajinu pozadinu i tatoo
  3. Nives i njeno bujno poprsje
  4. Neku relativno nepoznatu i poprilično obezgaćenu žabarsku pevaljku

I kada sabereš jedan i jedan, ukapiraš da sve ovo ne može da pokriva jedan čovek, ma koliki seksualni manijak bio. I da verovatno postoji specijalizovan i dobro obučen tim.

I onda, naravno, pustim mašti na volju pa razmišljam kako biraju članove istog.

Da li se javljaju dobrovoljno?

Možda izvlače šibice pa nagrabusi onaj čija je najkraća?

A možda i urednik određuje ko će se danas baviti Stanijinim sisama ( na portalu i novinarski, perverznjaci jedni).

Ili, recimo, zamišljam jutarnji kolegijum specijalnog estradno-starletanskog tima i raspodelu zadataka :

  • Tvoja tema, Sorajina pozadina. Ako je dobro odradiš ( temu, ne pozadinu ) , sutra dobijaš da pišeš o Karleuši. Ili o deci majke nacije. A to je značajan kvalitativni pomak. I nova šansa u karijeri.

Na kraju, moram da priznam da nekada zaista pokušavam da razumem ljude koji se time bave.

I ponekad i uspem u tome.

Vremena teška i kokuzna, a od nečega mora da se živi. Mani ideale i to što si želeo da budeš dopisnik iz Brisela ili Sankt Peterburga.

Sedi i piši o pozadinama i poprsjima totalno nebitnih persona.

Možda jednom dođe i tvojih pet minuta!

Pa počneš da pratiš Kim Kardašijan ili Paris Hilton.

Comment on this post