Tajland - iz drugog ugla

Published on by R. Martinovic

Ne volim da polemišem sa onima koji ni sami ne veruju u ono što tvrde.

A posebno ne sa onima koji to čine usiljeno i , očigledno, naručeno, u pokušaju da opravdaju stvari koje je nemoguće opravdati.

Elem, digla se se prašina oko putovanja pojedinih vladinih službenika na Tajland.

Da se razumemo, ne bi od tog putovanja niko pravio problem, niti bi ono bilo nešto čudno i loše da ne živimo kako živimo , uz to i u zemlji u kojoj živimo.

I ne, nIko nije stavljen na stub srama, već se, sa pravom, postavlja pitanje ko je taj ko sebi u vremenima ŠTEDNJE, kada se plate i penzije smanjuju i kada je preko 50% mladjih od 30 i skoro isto toliko starijih od 50 godina bez posla, može sebi da priušti takvo putovanje.

Kažete - "mladi ljudi".

Ok!

A da li znate koliko mladih ljudi u ovoj zemlji radi za mizernu platu a koliko ih, uopšte, i ne radi?

Da li ste se, i u jednom momentu, raspitali ko je u većini?

"Mladi ljudi" sumnjivog obrazovanja, prirepci svakoj vlasti kojima taj Tajland nije jedina destinacija na koju su putovali, ili, sa druge strane, neki drugi mladi ljudi, sa pošteno stečenim diplomama, koji čuče na evidenciji NSZ i jedva čekaju da im neko ponudi posao,makar on bio i u nekoj trafici ili grilu?

Sa komentarom i odbranom tih " mladih ljudi " bih se odmah složio da se radi o državi u kojoj se normalno živi, u kojoj se do radnog mesta u državnim službama dolazi preko konkursa, a na osnovu znanja stečenog na studijama i radnog iskustva, a ne pomoću poznanstava, veza i političke podobnosti.

Sa komentarom i odbranom "mladih ljudi koji sa svojim novcem mogu da rade šta žele" bih se, takođe, odmah složio da ne gledam svako jutro penzionere koji broje siću na kasama u supermarketu, ne bi li kupili pola hleba.

Sa komentarom i odbranom "mladih ljudi koji sa svojim novcem mogu da rade šta žele" bih se, opet, odmah složio da ne gledam ljude koji kopaju po kontejnerima tražeći ostatke hrane.

Sa komentarom i odbranom "mladih ljudi koji sa svojim novcem mogu da rade šta žele" bih se, isto tako, složio i da decu ne lečimo SMS-ovima i skupljanjem novca. I da žrtvama majskih poplava ne pomažemo na isti način.

I blago onima čije se pisanje zasniva na nezameranju, a čiji je glavni problem kada neko ustane protiv bahaćenja i to javno kaže. Pa makar to bilio i bahaćenje "sopstvenim novcem", "zarađenim" u firmi koja je pred samim bankrotom.

Gladan sitom ne veruje.

A ovde je mnogo više gladnih nego sitih.

Te shvatam da, izgleda, ove gladne koji jedva preživljavaju, treba staviti na stub srama jer su se usudili da se pobune i kažu nešto protiv ovih drugih.

A mi ćemo nastaviti da štedimo!

I marljivo radimo.

I letujemo u Srbiji, jer takvu preporuku nedavno dobismo sa najviše instance.

Comment on this post