Četiri grada, 24 ekipe, jedan pehar....

Published on by R. Martinovic

Odbrojavanje je počelo....Još samo četiri dana i počinje još jedan praznik igre pod obručima, ovaj put, možda, i bitniji od nekoliko prethodnih jer je ulog ogroman. Za neke je to put u Rio i Olimpijada sledeće godine, a za neke poslednje veliko takmičenje u dresu nacionalne selekcije.

Da krenemo od ovih drugih. Na ovom prvenstvu će se, vrlo verovatno, od dresa sa državnim grbom oprostiti Dirk Novicki i Pau Gasol, velike zvezde evropske i NBA košarke.

Tridesetsedmogodišnji Novicki, koga mnogi proglašavaju jednim od najboljih belih igrača u NBA ligi svih vremena, želi da u velikom stilu završi reprezentativnu karijeru na domaćem terenu.

Sa druge strane, dve godine mlađi Pau Gasol će predvoditi Španiju bez Kalderona, Navara, Rubija i svog mlađeg brata na putu ka još jednom odličju i vizi za Brazil.

Očekivanja od pojedinih reprezentacija?

Pođimo od grupe u kojoj se nalazi reprezentacija Srbije.

Španija bez već pomenutih Kalderona, Navara, Rubija i mlađeg Gasola, ali sa MIrotićem i Gasolom starijim i dalje je ozbiljna ali ne i nepobediva ekipa. Dosta toga će zavisiti od ova dva igrača, a Skariolo će verovatno imati problem kada neko od njih bude morao na klupu. I pored toga, Španija je svakako jedan od favorita za pobednika grupe i medalju.

Nemačka, iako domaćin, iako pojačana Novickim, uz standardnog Plajsa, može maksimalno do druge faze. NIje to reprezentacija iz 1993. koja je iskoristila neigranje SFRJ i osvojila EP na svom terenu, niti ima Pešića na klupi. A ni Dirk nije u naponu snage. Maksimalan domet - četvrtfinale!

Italija, velika enigma. Sa tri NBA igrača - Barnjanijem, Galinarijem i Belinelijem, po imenima, svakako tim za respekt. Ali... Očekujem previše soliranja i manjak timske igre. Prolazak grupe, verovatan, ostalo zavisi od trenutne inspiracije nekog od gorepomenutih...

Turska, posebna priča. Prava domaćinska ekipa koja van granica svoje zemlje nikada nije napravila bilo kakav zapažen rezultat. Međutim, s obzirom na to da su u Berlinu Turci najbrojnija etinčka skupina posle Nemaca, može se reći da će reprezentacija Turske igrati skoro pa na domaćem terenu. No, i pored domaćinstva, Iljasove i Erdena, Turska će teško među prve 4 u ovoj grupi.

Srbija će ovaj put, za razliku od prethodnog SP u Španiji, biti krajnje ozbiljno shvaćena i sa imperativom borbe za medalje i plasmana u Rio. Ključ je tandem Teodosić - Bjelica, ali i raspoloženje centara, kao i da li će Erceg prikazati bar deo onoga što je u prethodnoj Evroligi pokazao u dresu Galatasaraja, i da li će se Bogdanović osloboditi stege koju je, očigledno, navukao igrajući za Fenerbahče prethodne sezone. Kvalitet u odnosu na ostale rivale u grupi je svakako dužina klupe i jak kolektiv. Mana može da bude imperativ pobede koji na prethodnom takmičenju nije postojao. Sale Đorđević svakako zna šta radi, a ja očekujem, ako se sve stvari slože, bar polufinale. Mada nije nemoguće da naletimo i na neku minu u četvrtfinalu.

Šta reći za egzotični Island osim da će u ovoj grupi služiti za popravljanje koš razlike i malo jači trening?

Što se ostalih reprezentacija tiče, domaćin Francuska sa Parkerom, Batumom, Dijaom, Lovernjom i ostalima je svakako prvi favorit turnira, i ne treba je posebno analizirati.

Što se tiče Grčke, dovoljno je reći samo Vasilis Spanulis. I onako kako je vodio Olimpijakos do tri titule Evrolige, tako će biti i glavni motor Grčke. Međutim, na takmičenjima turnirskog tipa, teško da tridesettrogodišnji Vasilis može biti onaj koji će izvući svaku utakmicu, ali, uz malo sreće, Grci mogu i do polufinala.

Litvanija, ovaj put, velika nepoznanica. Valančijunas nije dovoljan za neko veće dostignuće. Maksimalan domet - osam najboljih.

Komentar suseda je uvek bio nezahvalan i subjektivan, ali...Pokušaću da budem što objektivniji.

Hrvatska na svako prvenstvo dolazi sa odličnim rosterom, ovaj put slobodno mogu reći da je jedan od najboljih u zadnjih 15 godina, i da kockaste predvodi sjajan trener- Velimir Perasovic. Međutim, nedostatak hemije u ekipi u pucanje po šavovima kada ne ide, uz prokletstvo napuštanja pobedničkog postolja 1995. zbog koga se nikada nisu vratili na isto, ukazuje na to da je maksimalan domet zapadnih suseda četvrtfinale.

Slovenija sa sjajnim Zdovcom na klupi, takođe može očekivati plasman među 8. Sve više od toga bi bilo ravno senzaciji.

Bosna i Hercegovina je izuzetno simpatična ekipa, ali sve osim egal utakmice sa Finskom i tesnih poraza protiv Rusije i Izraela bi bilo ravno čudu. Znači, povratak kući posle prvog kruga,

Bojim se da Makedoniju, na žalost, čeka slična sudbina, mada je moguće da se sa Gruzijom bori za četvrto mesto u svojoj grupi.

Moguće mine i iznenađenja su, ipak, reprezentacije Gruzije sa sjajnim Zaza Pačulijom, i Češke sa Veselim. Ne treba zaboraviti ni Finsku, koja, ako ih krene šut, vrlo lako može pomrsiti konce nekom favoritu.

Ekipe Rusije, Poljske, kao i cela D grupa, osim Litvanije, mogu među 16 najboljih, a posle osmine finala će, verovatno overiti povratne karte.

Dakle, sa nestrplejnjem čekamo svečano otvaranje prvenstva u subotu i derbi celog prvog kola - Španija- Srbija.

Orlovi, srećno!

Comment on this post