O romejskim dinastijama na tlu Gornje Mezije

Ima jedna stara pesma, iz opusa velikog Mije Aleksića, koja kaže - "Za posao nema veta kad urgira jaka teta."

A i vazda su u provinciji rimskoj - Gornjoj Meziji bile tak'e prilike da si, da bi rešio neke stvari, morao da imaš strinu ili teču, ako već nemaš tatu ili dedu. Stranka manje više, porodica je bitna. A dinastija nam ne manjka. Niti je kad manjkalo.

Evo, na primer, jedna od najpoznatijih dinastija gornjo mezijskih u zadnjih nekoliko decenija imaše veoma interesantno ime - Krkobabijus, koje ukazivaše na romansko poreklo i povezanost iste sa rimskim imperatorima Gornje Mezije.

Priča se u kuloarima drevnog Singidunuma da rodonačelnik dinastije, Gaj Jovijan I Krkobabijus, svojevremeno postada poznat kao veliki branilac prava veterana romejskih i veliki direktorius fonda njihovog. Međutim, iako se Jovijan I iz petnih žila truđaše da taj fond zaštiti od gladnih senatora i imperatora Slobijana, to mu ne uspe, i fond dožive krah. No, to ne smetaše veteranima da ga, nakon Slobijanovog povlačenja, opet izaberu za zaštitnika interesa svojih.

I tako dinastija Krkobabius dobi legitimitet da predstavlja veterane gde čuli i gde ne čuli, a Jovijan I osnova i Partiju Ujedinjenih Veterana Gornje Mezije.

U međuvremenu, zbog prevelikih obaveza Jovijana I Krkobabijusa u senatu Republike Gornje Mezije, deo poslova delegiraše i na Oktavijana Milanijusa Krkobabijusa. Milanijus Krkobabijus drugi, postade tako zaštitnik prava veterana romejskih i glavni mecena svih poštanskih kočija Gornje Mezije.

I menjaše se imperatori gornjomezijski, ali dinastija Krkobabijus ostade na svojim pozicijama. A veterani k'o veterani, vole dinastije pa ih podržavaše zdušno, iako im prinadležnosti iz kase državne počeše da stižu značajno umanjene.

A onda, u jednom momentu, pojavi se i mladjani Krkobabijus III Stefanijus. Mlad i nadasve obrazovan momak, nosilac mnogih priznanja i diploma univerzitatusa Jovijana Nezibitusa, čovek od akcije i inicijative. I bi mladom Stefanijusu Krkobabijusu III nuđeno da, zbog ekspertskog potencijala, ode da razvija posrnule privrede Galije, Mediolanuma i Donje Germanije, ali on to, iz ljubavi prema svojoj Gornjoj Meziji, odbi i uhvati se hrabro u koštac sa problemima njenim. I htede on to volonterski da radi, ali mu rekoše da strogi zakoni mezijski to ne dozvoljavaju, pa teška srca prihvati da prima mesečno naknadu u sestercijima. I večito koriše druge čelnike komore skromnošću njegovom i znanjem njegovim.

Poučen ogromnim iskustvom ostatka dinastije, Stefanijus Krkobabijus III reši da i on bude među veteranima i da prava njihova štiti.

Pojaviše se neki fariseji koji, zlonamerno, rekoše kako mladi Stefanijus Krkobabijus III nema iskustva, ali ih on ubrzo demantova. Naime, pored nesumnjivog znanja i entuzijazma, ispostavi se da je mladi čovek imao i iznimno iskustvo predsedavanja zajednicama odeljenskim u školama koje pohađaše. Ljudi koji ga znaju kažu da još u vrtići i jaslicama bejaše glavni baja, i da se još tada znaše da će postati veliki ekspertijus, nevezano za genetiku i dinastiju kojoj pripadaše. I on, vremenom, postade Veliki inicijator velike lože komorske Republike Gornje Mezije, inače dedin unuk i tatin sin.

A onda se pojaviše i predlozi da, vremenom, Singidunum -prestoni grad dinastije Krkobabijus, promeni ime u Krk. Na vodi. A mlađani Stefanijus Krkobabijus III shvati da ga, iako je ekspert, u tu komoru za razvoj privrede staviše da se ne muči puno, jer Gornja Mezija privredu u ta biblijska vremena i nemaše.

I ko kaže da se tu o partijskim stvarima radi , laže k'o kanis, hoću reći pas.

Sve je to stvar genetike.

I dinastije.